Malverзације са пољопривредним субвенцијама у Србији су разноврсне и укључују злоупотребе на више нивоа – од индивидуалних пољопривредника до системских проблема у институцијама. Неки од најчешћих облика превара су:

1. Лажне пријаве за субвенције – Поједини „пољопривредници“ региструју газдинства само ради остваривања права на субвенције, а у стварности не обрађују земљу или немају производњу.

2. Пријављивање већег броја хектара – Фалсификовање документације како би се пријавио већи број обрадивих површина него што је реално у поседу.

3. Фиктивно узгајање стоке – Пријављивање више грла стоке него што их стварно има на фарми, па чак и коришћење једних те истих животиња за пријаву на више различитих газдинстава.

4. Злоупотребе код поврата средстава за механизацију – Куповина и продаја пољопривредних машина „на папиру“, без стварне употребе, како би се остварила субвенција за куповину опреме.

5. Картелске преваре код набавки – Део средстава за субвенције усмерава се ка фирмама које напумпавају цене опреме, ђубрива или других репроматеријала, а потом део новца враћају подносиоцима захтева.

6. Злоупотребе у институцијама – Дешавало се да локалне пољопривредне службе или особе у министарствима намештају конкурсе или додељују субвенције подобним корисницима.

7. Намештени тендери за ИПАРД фондове – Превара у вези са европским фондовима често укључује израду фиктивних пројеката, подмићивање и лажирање документације како би одређени субјекти добили бесповратна средства.

Држава спорадично спроводи контроле, али оне често нису довољно ефикасне или се заустављају на нижим нивоима злоупотреба, док крупнији случајеви ретко долазе до судског епилога.