Kako je sve počelo?

Ovog nedeljnog popodneva,kao i mnogo puta ranije,posetio sam svoj omiljeni restoran u „starom kraju“.Jesenji dan je neobično topao, pa su i bašte restorana pune. “Hadžipopovac“ je Mesna zajednica koju mi koji smo tu rodjeni,ne napuštamo tako lako.Ovoga puta me je iznenadila „nova ponuda“ u kafani!Uz kafu,mogao sam da biram: beli ili žuti šećer?

Sećanja su počela da naviru.Nedaleko od ove kafane postojala je stara Bakalnica(danas je tu menjačnica,gle čuda!) u kojoj je nekada radio čika Ljuba bakalin, koga svi još pamtimo po tome što je uz „bakaluk“ umeo da u mesečni račun „provuče“ i neki slatkiš koji smo uzimali bez dozvole roditelja.Navire nostalgija ! Bombone, Kraš „505 sa crtom“ ili „Plavi 9“,koje su bile upakovane u ovalne limene kutije.Eh! Majka me je često u Bakalnicu slala po sitnice i šećer,naravno.Čika Ljuba je lopaticom uzimao redom neke žute, krupne kristale (kao veći klikeri)i stavljao ih u jednu belu kesu,pa onda slične crne kristale u drugu belu kesu, a u treću kesu neke mrke, krupne komade, veće od bombona.

Žuti kristali su bili - "Žuti šećer", crni kristali - "crni šećer",a mrki komadi, u boji bele kafe su bili - "krompir šećer".

Šta je žuti šećer?

To je običan beli, nerafinisani šećer, sa šećernom repom prisutnom u tragovima i raznim mineralima(kalijum,natrijum).To je ono što se taloži na površini zidova kazana u procesu proizvodnje. Crni šećer je proizvod sa velikim sadržajem melase. Lepo miriše, ukus mu je izvanredan (doduše ,danas bi neko postavio pitanje njegove kancerogenosti). Ta melasa se koristila za premazivanje unutrašnje površine hrastovih buradi u kojima zri Whisky(ne volim whisky,bolja je „Šljivovica“).

Krompir šećer je produkt proizvodnje skroba ,u koji se dodaje šećer , da bi se maksimalno iskoristio skrob.Ukus mu je pomalo opor. Nešto izmedju kesten- pirea i ustajalih oraha.

Današnji "žuti šećer" je dobro marketinški upakovana priča namenjena onima koji su spremni da plate visoku cenu “za zdravlje“. Žuti šećer može biti i obični beli šećer sa dodatkom obojenog sirupa (prehrambene boje).

Beli šećer je 100% saharoza, dok žuti sadrži saharozu do nivoa ispod 50%, plus raznorazne ostatke procesa proizvodnje. Beli šećer se proizvodi od šećerne repe, dok se žuti šećer proizvodi od šećerne trske. Saharoza je štetna u preteranim količinama, kao što je štetno kada se prejedete slatkiša, i biće štetna kakvog god da je porekla.

Šećer od šećerne trske je uvek žućkasto-kremkaste boje, krupnijih kristala. Jeftiniji je, uvozi se iz zemalja koje su veliki proizvodjači šećerne trske, preradjuje se do nivoa evropskog standarda i često deklariše kao šećer od šećerne repe. Žuti šećer, upravo zbog činjenice da je poluproizvod, trebalo bi da bude jeftiniji, a ne skuplji!

Neki ljudi će dati prednost žutom šećeru jer im lepše izgleda i jer im je ukusniji (pošto je karamelizovan). U tom smislu, sasvim je u redu i ako se vama žuti šećer dopada više nego beli - samo nemojte da se zavaravate da je od belog i zdraviji, a naročito nemojte da se zavaravate da možete, bez ikakvih negativnih posledica, da ga tamanite u neograničenim količinama.

Sad, ako ćete žuti šećer konzumirati u umerenim količinama, to je već druga priča.Ima nekih stvari koje bolje idu uz žuti nego uz beli šećer. Recimo, mnogima je kafa tako ukusnija - kao da pijete kafu s’ malo karamele. Dakle, bez preterivanja - i uživajte!

Energetska vrednost belog i žutog šećera је potpuno ista, jedina razlika je što je ovaj drugi -skuplji . Zasladiti kafu ili čaj belim ili žutim šećerom, dilema je koja se odomaćila medju potrošačima. Ugostitelji nam u kafićima uvek uredno nude obe vrste, а mnogi pomodno biraju žuti. I dok trgovci potvrdjuju da beli počinje da gubi trku od kako je žuti dobio epitet “zdravijeg“, u prilog tome umnogome doprinosi i čuvena i zastrašujuća teorija o četiri “bele smrti“: šećeru,brašnu, soli i svinjskoj masti. Postavlja se pitanje – ima li razlika izmedju belog i žutog šećera, osim one u ceni?xx Prema nekim procenama, prosečna osoba tokom života pojede skoro dve tone šećera! Kada tom, po malo zastrašujućem podatku dodamo i onu tezu o četiri bele smrti, ne čudi što se mnogi umesto za ovaj, odlučuju za onaj „zdraviji”– žuti šećer.

U Srbiji samo pojedine fabrike šećera proizvode i žuti. Zarada na ovom poluproizvodu je, kažu, neznatna. Kajmak skupljaju uglavnom prodavnice zdrave hrane koje najčešće savetuju kupce da se odluče za ovu vrstu zbog njegovih navodnih korisnih sastojaka. U prilog tome, godinama u nazad, idu i česti saveti lekara da se iz ishrane izbaci beli, а као zamena konzumira оvај „оbојеni”. Istina је izgleda u savetu nutricionista da sе izbegnu i јеdan i drugi i da se uz redovnu ishranu šećer uzima samo konzumiranjem voća. Blago onima koji na svojim imanjima gaje jabuku,pa tamo ogromne količine zdravog šećera(čitaj jabuka)!

Kada je reč o tržištu Srbije, dobro je podsetiti na onaj neslavan podatak da kod nas samo pet odsto potrošača čita deklaracije. A na „ličnoj karti” proizvoda(deklaraciji) se može naći i podatak da li se u korpi nalazi, beli, žuti, smedji ili pak rafinisani šećer kome je dodata prehrambena boja.

Ah,da...umalo da zaboravim! Kafa se već ohladila.Sa žutim ili belim šećerom...ne moram je više ni piti! Ne volim hladnu kafu!

Idem kući,poješću par jabuka,to je bolje! I...drago mi je, posle ovog prisećanja,barem znam još jednu istinu: Šljivovica je bolja!!!!