Podsećam voćare da nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene. To obuhvata: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje, ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena.Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, sa debla i ramenih grana ostruže kora. Zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi kao i gnezda gusenica koje su na stablu traže zimsko sklonište. Jesenje prskanje voćaka i vinograda je obavezna mera zaštite. "Plavim prskanjem" se suzbijaju uzročnici mnogih bolesti. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze ... Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak- ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno “plavo prskanje”obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru.Najbolje vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50-60 % lišća. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra ,kada je t° iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže "voćke je potrebno okupati". Ukoliko neki deo ostane neistretiran, na njemu se može u proleće pojaviti bolest.
Sva sredstva za plavo prskanje pripadaju grupi bakarnih jedinjenja. Oni voćari koji se pridržavaju ovih uputstava mogu očekivati stabilne, redovne i kvalitetne prinose voća u svojim zasadima u toku naredne godine,uz ostale mere zaštite i nege ,koje se preduzimaju u toku zimskog mirovanja i u toku vegetacije.
Evo i recepture za samostalno spravljanje Bordovske čorbe: U koliko se voćari odluče na sopstvenu izradu Bordovske čorbe,ona se priprema na sledeći način:
Za pripremu 100 litara 2% rastvora Bordovske čorbe potrebno je 100 lit.vode, 2 kg plavog kamena, 0.8 kg negašenog ili 2.4 kg gašenog kreča.Negašeni kreč se gasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 lit.vode iz bureta se uzme 10 lit.da se razmuti kreč i 10 litara da se rastopi plavi kamen.Kada se kreč razmuti procedi se kroz redju krpu i vrati u bure da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastopi,sipa se u bure sa krečnim mlijekom.
Uvek se sipa rastopljen plavi kamen u krečno mleko,a ne obrnuto! Ne preporučuje se mešanje obrnutim redosledom, jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta. Ovako pripremljena bordovska čorba treba istog dana da se potroši jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo.Čorba može da se stabilizuje dodavanjem 250 grama šećera na 100 litara čorbe i tada zadržava fungicidna svojstva 2-3 dana.
