Od 2014.god.,kada smo imali neobično intenzivnu pojavu lisne rđe na pšenici, primena fungicida je postala redovna mera, sa merom tretmana pšenice protiv korova.Da li treba baš tako?

Obično se u prolećnom delu vegetacije,sa pojavom viših temperatura vazduha,većim isparenjem zemljišta i jutarnjih rosa,pojavljuju i bolesti na pšenici.Bolesti koje možemo tada registrovati su : lisna rđa,pepelnica i siva pegavost lista.U čemu je problem? Obaveznim pregledom useva prvo se mora registrovati prisustvo neke od ovih bolesti,a onda utvrditi i stepen intenziteta pojave.Nakon ovoga se donosi odluka o tome da li treba pristupiti primeni fungicida,koji preparat i u kojoj dozi treba primeniti.Pri niskom intenzitetu pojave bolesti i pri prestanku uslova za pojavu i njihov razvoj,mora se doneti odluka i o tome da ne treba pristupiti hemijskom tretmanu.Ako su podaci suprotni,onda je primena fungicida neizbežna.Ako se pristupa tretmanu protiv ovih bolesti,treba pažljivo pristupiti odabiru fungicida i njegovoj dozi.Ovde treba imati u vidu činjenicu da skoro svi registroivani fungicidi namenjeni suzbijanju ovih bolesti,pripadaju grupi tzv. Triazola,koji imaju isti mehanizam delovanja,te je potpuno sve jedno koji od njih će biti primenjen.Pažljivim pregledom parcele i utvrđivanjem intenziteta pojave,donosi se odluka o dozi preparata koja će biti primenjena.U suprotnom,ili će nastati nepotrebni troškovi ili će izostai efekat primene ovih fungicida.Kod odabira preparata treba imati u vidu i činjenicu da primena fungicida sa više od jedne aktivne materije za rešavanje problema ove tri bolesti,nije neophodna.Može,ali ne mora!

Koliko god se možda problematika rešavanja pojave ovih bolesti činila jednostavnom,ona to ipak nije.

Pšenica nije visokoakumulativna kultura,pa treba voditi računa o visini troškova njene proizvodnje,svakako i primeni fungicida u tom smislu. Zato je neophodno da procenu ovakvih postupaka, učine stručna lica.